Pandemija je obrnula uobičajene rodne uloge u mojoj kući i znate šta, dopalo mi se!

Preuzeto sa HuffPost

Kasno je popodne, a ja sedim pogrbljena nad laptopom u sobici na tavanu moje kuće koja inače služi kao skladište, a sada je moja improvizovana kancelarija. Izgleda da je skoro svako promenio radni prostor u poslednjih mesec dana, ali ovaj moj je ipak malo drugačiji. Obično radim direktno ispod ove prostorije, u radnoj sobi koju su sada preuzele moje dve mlade ćerke, nedavno raseljene iz vrtića i obdaništa.

Zatvorila sam se ovde da bih pobegla od njih. Čujem svog supruga dole sa njima koji naizmenično zvuči čas veselo, čaš ozbiljno napeto, u zavisnosti od njihovog trenutnog raspoloženja i ponašanja. On je vrlo blizak sa decom i voli da provodi vreme sa njima, ali na kraju krajeva i nije baš navikao da ih zabavlja danima. Ima neuobičajeno radno vreme i radi do kasno, tako da kada deca dođu kući popodne ili vikendom, on je odsutan a ja vodim računa o njima. Ali u alternativnom univerzumu socijalnog distanciranja u kome se sada nalazimo zbog COVID -19, on je taj koji celodnevno vodi računa o deci, a ja sam ta koja zarađuje novac.

Pre ove promene, preuzimala sam na sebe sve obaveze, svaki sastanak, hitan slučaj ili nepredviđeni događaj, budući da sam ja bila ta koja zarađuje manje novca u našem braku. To jeste uobičajena situacija u kojoj se nalaze mnoge žene. Ja sam bivši istraživač biolog, koji trenutno gradi karijeru kao slobodni pisac i naučnik. Volim svoj posao i želim da vodim sve veće i veće projekte i da se bavim bitnim temama koje će promeniti svet. Ambiciozna sam, ali moje radno opterećenje uvek mora da bude dovoljno fleksibilno da bih mogla da apsorbujem udar bolesne dece, snežnih dana, štrajkova učitelja ili bilo šta drugo.

Moja ambicija se uvek mora meriti sa incidentima kao što je na primer stomačni grip iz pakla od prošlog proleća, kada sam se dve nedelje zatekla sa bolesnom, a još uvek vrlo aktivnom curicom dok se oporavljala, radeći do kasno u noć i pokušavajući da zadržim kontinuitet u skladu sa mojim radnim zadacima.

Moj muž, kojeg sam upoznala dok smo oboje bili na doktorskim studijama, radi kao optometrista. On zarađuje daleko više novca nego ja i radi prekovremeno pregledajući pacijente i dovršavajući papirologiju. Nikada mu ne bi palo na pamet da požuri sa posla ni zbog čega, osim kada bi se desila neka katastrofa. Oboje cenimo svoje karijere, ali jednostavna matematika diktira da je njegov posao na prvom mestu.

Pre četiri nedelje, bio je primoran da zatvori ordinaciju i da otpusti osoblje. Samo nekoliko dana kasnije stigla su i zanična naređenja da tako postupi. Sve se promenilo preko noći. Tek tako u trenutku, muškarac koji obično radi 60 sati nedeljno ili više, našao se sam kod kuće i bez posla, a ja sam dospela u situaciju da samostalno izdržavam našu četvoročlanu porodicu.

Sada je on taj koji pravi sendviče i briše guze, dok je moj rad poprimio značaj koji to nikada ranije nije imao. I volim to. Zastrašujuće je, ali u isto vreme i čudno osnažujuće. Moje radno vreme se sada poštuje.

Umesto u kancelariju, odmah do dnevne sobe u kojoj sam lako dostupna (simbol mog prelomljenog radnog života), gurnuta sam iza zatvorenih vrata za koja moja deca shvataju da se ne mogu otvoriti, jer mama radi. Po prvi put od kada sam postala roditelj, moj rad ima prednost.

Privilegija da mogu sebi da priuštim vrtić značila je da me deca retko viđaju kako radim. One su samo nejasno svesne da i ja radim, ali ne doživljavaju to na ozbiljan način kao posao njihovog tate, koji svakog dana napušta kuću. Ipak, nakon nedelju dana naših obrnutih uloga, moja četvorogodišnjakinja je napravila sopstveni laptop od lego kockica i počela da ga nosi po kući, kuckajući na njemu „kao što to mama radi“. 

Pre samo par nedelja, iako je njihov tata stajao na možda dva metra od njih, one bi trčale preko cele kuće, jer je mama bila ta koja rešava sve probleme. Sada su, po prvi put u njihovom životu, sitne prepirke i proliveno mleko nešto čime se tata bavi. Mogu se samo nadati da će ova promena u njihovoj percepciji važnosti mog rada da traje malo duže od narednih par nedelja ili meseci samoizolacije.

Naravno, kroz istoriju je bilo i drugih vremena kada je ženski rad odjednom postao važniji. Odmah mi pada na pamet Drugi svetski rat kada su se žene organizovale i preuzele poslove koje je trebalo raditi dok su se muškarci borili. Žene su prvi put videle koliko njihovi napori mogu biti dragoceni, a mnoge nisu morale da se ljubazno vrate u svoje prethodne uloge kada se rat završio. Mislim da se ni ja neću vratiti.

Da li je potrebno da se desi tektonski događaj koji iz korena menja svet, kako bi rad žena dospeo u prvi plan? I da li će ovaj ostaviti za sobom trajnu promenu za nas čiji je radni položaj poboljšan?

Ja sam srećna jer sam se udala za muškarca koji je vrlo posvećen i rado se brine za svoju decu, ali pitam se, koliko li samo muškaraca sada shvata da vreme koje njihove žene provode u brizi za njihovu decu i ne prolazi baš tako lako kao što izgleda. Sigurna sam da naše domaćinstvo nije jedino sa muškarcem bez posla i ženom koja radi od kuće. Ali sada se suočavam sa drugim problemom tipičnim za žensku karijeru: Zašto ne zarađujem ni približno kao moj muž?! Iako bih možda volela da ja izdržavam porodicu, dok on uživa kao negovatelj dece, to jednostavno nije održivo.

Ovo malo vremena koje smo oboje dobili je ono što smo možda potajno želeli, mada sam svesna da ne može dugo da traje. Nadam se da će nešto od ovoga perioda ostati za naše ćerke, bez obzira na to da li će se jasno sećati ili ne. Nadam se da će znati da se očevi mogu baviti sitnim čarkama između sestara, a da mame mogu biti one koje donose novac za njihove porodice. Možda će jednog dana u sopstvenom životu moći da modeliraju ono što su videli u ovom kriznom vremenu.

Čujem zveckanje sudova dok moj muž postavlja sto za večeru. Tačno mogu da zamislim njegove pokrete dok završava kuvanje, smešta naše devojčice u stolice i namešta im portikle. Uzbuđena sam jer ću danas, i još koji dan, ja biti ta koja će se samo pojaviti, dok me čekaju topla večera i deca koja se raduju da vide roditelja posle dugog radnog dana.

Prevod Deci je dosadno

Autorka originalnog članka: Erin Zimmerman

Originalni članak dostupan na:  

https://www.huffpost.com/entry/coronavirus-gender-roles-parenting_n_5e9760a2c5b65eae709e50d2