(Samo)održivost

Prali smo danas tepihe u dvorištu, prvi put sami. Pomešali deterdžente za veš i ribali četkama. Učim dete vrednostima rada, sopstvenih moći i snaga. Nećemo više plaćati za tu uslugu, štedećemo i kupiti nešto što nam je potrebno, što nas raduje. Završili smo posao brže i uspešnije od očekivanog, ponosna sam. Igrali smo se, prskali, naslađivali.

Potrošili smo puno pijaće vode, deterdžent je otekao u cveće (nećemo tu gajiti povrće). Šljiva je već dala svoj plod za ovu godinu, tlo će se do sledeće berbe isprati.

Sadili smo i baštu prvi put ove godine, da se zanimamo u doba korone. Prinos je bio zanemarljiv, ali trud, rad, znoj, lekcije, slast domaćeg ručka - za pamćenje. Nismo prskali hemikalijama, ali smo đubrili posnu zemlju veštačkim đubrivom. Kuražim se da pravimo kompost, da imamo za sledeću godinu, sledeće generacije.

Mislimo više na sebe i sledeće generacije. Šta će nam ostati, kako i čime ćemo se prehraniti, da li smo održivi.  Ovo dvorište nam je sad važno za igru i razvoj, ali u budućnosti može nam nositi i značiti mnogo više. Tara, oh Tara! Rekla je u Prohujalo sa vihorom kada se nakon rata vratila na porodično imanje da se prehrani. Vreme je da se svi vratimo zemlji i da se dobro pobrinemo da nam planeta potraje. Grejemo se na struju i drva, najgore. Počeli su da nam pripremaju naselje za uvođenje gasa, kažu za dve godine. Preći ću maksimalno na gas (naučila sam već da pečem u rerni na gas 😊), a čim se stvore uslovi i na solarne panele.

∗∗∗

Kad si roditelj, u ovom već zastranelom poodmaklom robovlasničkom kapitalizmu, moraš da tražiš brza i jeftina rešenja pa spadneš na jednokratne pelene, jednokratnu plastiku, jake deterdžente, brzu hranu, benzin, ugalj... svaki dan se zbog nečeg osećaš krivim, da li zbog sebe, deteta ili planete... imate li neki savet za kompromisno ili možda ultimativno rešenje za osećaj krivice?