Kako da... preživite pametovanja i savete drugih koji znaju bolje od vas kad se vratite iz porodilišta

Bez obzira na to koliko imate godina, koliko ste dece do sada rodili, koju ste školu završili, oko vas postoje ljudi koji jednostavno ne mogu da se suzdrže od davanja saveta i komentarisanja vašeg načina vaspitanja vašeg deteta. Sa malim detetom živci su ionako tanki i mnogo unutrašnje snage je potrebno da se bavite još i svim onim ljudima "koji su iskusniji", "imaju više dece", "imaju stariju decu", "prošli su to sto puta", stručnjaci su za vaspitanje i znaju bolje, a savete dele, naravno, sa "najboljom namerom".

1) Kada dođete iz porodilišta lično ogranizujte kako izgleda vaš dan, ko vam, kada i u čemu pomaže. Ako ne želite da viđate neke ljude, pa čak i ako su u pitanju bake i deke, insistirajte na tome da vam se to omogući, bar neko vreme dok je sve još uvek novo za vas. Potreban vam je mir i odmor. Takođe ne odbijajte tihu pomoć; ukoliko neko može da vam pomogne bez suvišnih saveta i pametovanja, to je u redu.

2) Kada je u pitanju dojenje, vi odlučujete. Ako imate neki problem sa dojenjem, vi odlučujete od koga tražite savet. Zato je dobro da se o dojenju informišete pre porođaja kada imate više vremena, kako biste mogli  da što pre pronađete odgovarajući izvor informacija. Veoma je teško izaći na kraj pre svega sa najbližim članovima porodice, od kojih svako ima svoje iskustvo, svoje mišljenje i naravno, najbolju nameru.

3) Kada krenete da sa detetom izlazite napolje, skupite snagu da ignorišete pitanja tipa: zašto ima kapicu ili zašto nema kapicu? Zašto je tako obučeno ili zašto nije? Zašto nosi te pelene a ne ove? itd. Jednostavno, umesto davanja odgovora pređite na drugu temu ili recite doviđenja. To važi i za sva ostala pitanja koja se odnose na odluke koje donosite u vezi vašeg deteta.

4) Kada dođe vreme za posete, vi birate ko će kada da vam dođe, koliko njih odjednom možete da podnesete i koliko će se zadržati. Ne ustežite se da to svima kažete. Ako ne želite da gosti diraju dete, nosaju ga, ljube i čačkaju, slobodno to recite. Možda im ne bude pravo tada, ali će to da zaborave brže nego što ćete se vi smiriti posle njihove posete.

5) Imate pravo na vreme za sebe. Ne morate da budete sa detetom 24/7. Imate pravo da tražite da neko drugi pričuva dete, presvuče, izvede u šetnju, okupa, uspava dok vi radite nešto svoje, pa makar to bilo i gledanje u zid jer je i to nekada potrebno. Tada je prilika da svi oni koji vas obasipaju savetima iz najbolje namere tu nameru i pokažu na delu. Ne ustežite se da to od njih zahtevate. Kako ćete vi provesti vaše vreme vaša je stvar, a ispunite ga onim što vam najviše prija i treba u tom trenutku. I radite to često.

U moru saveta ima zaista i onih dobrih, samo teško ih je razlikovati od besmislenih i iritirajućih, jer ih jednostavno ima previše. Nađite neke osobe koje vam odgovaraju kao savetodavci i izvore koji su relevantni. Slušajte tuđa iskustva nepristrasno i pravite otklon. Ako vam se nešto učini suvislo, to je u redu, ali je važno da baš svima koji su vam naporni stavite do znanja da ćete pitati ako budete imali potrebu i da biste radije pričali o drugim temama ili sa drugim ljudima.