Muž je bije

Muž je bije. Znam i ja, i pola parkića. Znaju i njihovo dvoje dece, beba od 10 meseci i dečak od 5 godina. Njeni roditelji bi morali da znaju, dolazi im svaki dan. Ne spava, izmorena je, uplašena. Preko dana je kod roditelja, uveče je teraju „svojoj“ kući.

I kad je pobegla od „svoje“ kuće, roditelji su je naterali da se vrati. Idi sad, čuvaj brak, nije znao šta radi, neće opet, podvi rep, istrpi, imaš decu. Tako svaka dva meseca.

Nije im rekla da je muž na kokainu, nije ni rekla eksplicitno da je on tuče, niko ne pita zašto je modra ispod oka. On ipak ima para, a ona je izgubila posao u uglednoj firmi po povratku sa porodiljskog sa prvim detetom. Traži posao. Fakultet, izgled, elokventnost...ali i dvoje male dece, kada li će dobiti održivi posao, sigurno ne kad se razvede...?

Sama je birala muža, kažu.

Birala ga jeste, ali znala sve nije. Ne zna niko. Ne znamo šta nosi dan, a šta noć. Gde je pravo na grešku? Šta je greška?

Greška je nepomoći. Greška je ignorisati.

Ako prijavim policiji, on je moćan, ima para, inače je na ivici zakona, ne boji se nikog, nastradaće ona.

Ako kažem njenim roditeljima, komšije smo, vole moje dete, ja sam se razvela, vide da cvetam i da mi ništa ne fali što nemam muža...hoće li joj tad pomoći?? Šta mislite?

Da li je drsko sa moje strane da im kažem ono što je očigledno, a prave se da ne vide?

Naše bake su trpele nasilje i vređale su se kad ih pitamo zašto. Da ima pravog istraživanja, verovatno je 80% deda imalo problem sa alkoholom i agresijom (ratna generacija). Sve su babe bile „kurve“ i rađale žensku kopilad.

Sve su babe rodile naše očeve, dike i ponose, najlepše u selu. Sve su majke prale i peglale modernim uređajima, ne bilo im teško da sinove maze. Sin će ih štititi, u kući ostati, sve će naslediti, hranu donositi, naravno poslednju reč davati.

Ćeri, čuvaj brak. Nemoj nas sramotiti, da nas narod pita što te ostavio, da si se kurvala, da ga nisi slušala i poštovala, da si porodici leđa okrenula. Ne znaš kako, uči od nas ćeri.