Viber roditeljske grupe
Ne znam da li iz iskrene želje i brige, ili po uputstvu, da bi se zaradila privatnikova plata u vreme dok vrtići ne rade, vaspitačice su nas stavile u viber grupu i šalju nam “zadatke”. Onda svaki roditelj pošalje svoj domaći u dve, tri slike, pa se svi isčestitaju i svako svakom zahvali, i srca samo pršte. Polako se količina zadataka koji to nisu umnožavala, i nakon nekog vremena je inspirisala i roditelje da daju svoje ideje kako sve mogu da se ukrase uskršnja jaja, dekoriše ambijent, animira i dete i cela porodica. Zatim su tu bili i predlozi muzičkih numera koje bi mogle pratiti taj veseli rad, a kao poslastica i brdo linkova za skidanje dečijih filmova sa prevodom. Trka za boljim predlogom se zahuktavala koliko i za bolje urađenim domaćim zadatkom, a naročito za najlepšom scensko-ambijentalnom sredinom odgoja deteta u uskršnjem duhu, a u vreme korone. Na moj vapaj da mi je jako teško da pratim tu količinu poruka koja proizvodi zabunu šta je zadatak, a sta zanimljivost, samo se vaspitačica osetila prozvanom da pojasni da ona šalje “samo inspiracije”. Još uvek ne znam šta je svrha te viber grupe, ali strepim da se ispišem iz iste, kao i da postavim to pitanje. Ne radim, te trpim. Da li druge mame rade?!?
Nisam radila ni u martu. Dogovor oko poklona vaspitačicama za osmi mart se pretvorio u agoniju za sve, a verovatno najviše inicijatorki. Posle dve nedelje sporadičnih predloga, u poslednjih 48h su se javljali sve bolji i bolji. Vrhunac je bio vaučer za knjižaru u iznosu od bar 50 eura za vaspitačicu koja ima četvoro svoje dece kod kuće. Da li sam loša majka što sam ponovo uspela da pročitam koji red knjige tek kad od kada ne radim, a dete je u vrtiću?!? Očigledno da, jer baš među roditeljima u mojoj viber grupi ima i onih sa četvoro dece, a postižu i da čitaju, “malo se odreknu televizije i društvenih mreža”, kako kažu, i eto vremena! Mozda je sve lakše kad imas više dece ?!? Jedna baba sa sela je pričala da nema budale dok školu ne završi. Možda preterujem, možda previše kontrolisem…?! Ima li još onaj šou Menjam ženu, pa da naprave ustupak i stave mene, ovako samohranu, medju tuđu decu, ili da kao pripravnica proživim nedelju dana sa drugom mamom i njenom decom…? Ispisala sam se iz viber grupe, mada mirisah posledice.
Na početku sam radila puno. Moje nestašno, živahno, svojevoljno dete je išlo prvi put na eksurziju, kada nas je vaspitač upoznao sa praksom da će nam se javiti kada krenu u povratak. Tog dana, u kancelariji sam radila kao nikad u zivotu, a privatni telefon se usijao od poruka roditelja još od podneva, ta gde su, te kako im je, pa što se vaspitači ne javljaju, pa kada će nazad, pa jel neko nešto saznao, pa hi-hi, ha-ha. Održavanje radne koncentaracije je bilo nemoguće, jer telefon blinka i brinem se da li ću mozda propustiti i nešto važno. Kad je usledio “duhoviti” zaključak da su trebali i vaspitača da ubace u grupu, jedva sam zadržala trunku pristojnosti i napisala da on treba da gleda u našu decu, a ne u telefon. Tu se ugasila aktivnost na grupi. Kako kasnije saznah, vaspitaču je baš moj sin nekoliko puta bežao iz vida kad god ga ne drži za ruku.
Držimo li se za ruke?