Stilovi roditeljstva

Da li ste „delfin“ ili „tigar mama“? Možda ste „grtalica“ ili „svetionik“? Možda vam se više sviđa „stil slobodnog razvoja“, ali ipak praktikujete „stil privrženosti“?

Koji je vaš stil?

Stilovi roditeljstva su dominantne karakteristike ponašanja kojima roditelji, hranitelji ili drugi staraoci, pružaju detetu mogućnost za socijalni i psihološki razvoj (izvor definicije: Wikipedia).

Svako od nas ima svoj stil koji razvija uglavnom spontano, a koji zavisi od mnogo faktora: od toga kako smo mi vaspitavani, odnosno kakav su stil imali naši roditelji, do toga u kakvoj sredini živimo, šta želimo da postignemo i od mnogo, mnogo drugih okolnosti. Neki od nas prenose na vaspitavanje svoje dece isti stil koji su imali naši roditelji, a neki postupaju potpuno suprotno.

Ranije su se u literaturi uglavnom javljala tri osnovna stila - autoritativni, autoritarni i popustljivi roditelji, pored kojih su se pominjali još i zanemarujući roditelji. Ovi prvi, autoritativni, uspostavljaju roditeljski autoritet, postavljaju granice, objašnjavaju ograničenja, razvijaju bliskost istovremeno tražeći poštovanje dogovora i uspostavljenih pravila. Drugi, autoritarni, uglavnom zahtevaju od dece da ih slušaju bez pogovora po prinicipu naređenje – izvršenje. Treći, popustljivi, pak, ne postavljaju nikakve granice, oni su topli i nežni prema deci, ali nemaju zahteve i deci je praktično sve dozvoljeno. Zanemarujući stil...pa, sam naziv stila govori za sebe.

Stilovi roditeljstva su danas raznovrsniji nego nekada i oni nastaju kao posledica različitih društvenih promena i pod uticajem različitih kulturnih uticaja, većih i češćih migracija, ali i prilično naglog tehnološkog razvoja do kog je došlo u veoma kratkom periodu.

Danas se mnogo više govori o tim tzv. podtipovima stilova roditeljtva i interesantno je da se, naročito na engleskom jeziku, pojavljuje mnogo termina koji u našem jeziku još nisu našli tako široku upotrebu, pa tako postoje stilovi kao što su: „grtalica“ (Snow plow), „kosilica“ (Lawn mower), „buldožer“, „helikopter“, „svetionik (Lighthouse), stil privrženosti / povezujući stil (Attachment), stil slobodnog razvoja (Free-range), „tigar“, toksični stil, „delfin“, „meduza“ i drugi.

Kao što se može pretpostaviti, slikovita imena sugerišu karakteristike ovih roditeljskih stilova. Izdvojićemo neke najzanimljivije:

„Helikopter“ roditeljstvo

Stručnjaci kažu da su ovakvi roditelji previše zaštitnički nastrojeni prema deci, preterano ih kontrolišu,  stalno se mešaju u njihov život, opsednuti su njihovim uspehom, a naročito žele da svoju decu u potpunosti zaštite od neuspeha. Izraz se prvi put pojavio u knjizi „Između roditelja i tinejdžera“ koju je 1967. godine napisao dr. Haim Ginot, dečiji psiholog i psihoterapeut. U ovoj knjizi tinejdžeri su opisali kako imaju utisak da njihovi roditelji bukvalno obleću i lebde iznad njih kao helikopteri. Oni su stalna senka svojoj deci, od malih nogu za njih biraju najbolje nastavnike ili trenere, oni biraju deci aktivnosti i sportove i preterano im pomažu u izradi domaćih zadataka, a sve da bi smanjili rizik od neuspeha. Slični po stilu su i „satelit“ i „kolibri“ roditelji.

„Grtalica“ roditeljstvo (ili „buldožer“ i „kosilica“ roditeljstvo)

Ovi roditelji su često spremni da zapostave sve svoje obaveze i potrebe kako bi ispunili svaku želju i zahtev deteta. Oni bukvalno razgrću, kao buldožer, sve što stoji na putu njihove dece. Ne žele da njihova deca iskuse bilo kakve neprijatnosti, probleme i negativna osećanje, pa čak ni ona koja su očekivani sastavni deo svačijeg života. Razlika između njih i „helikoper“ roditelja je u tome što „grtalice“ idu još jedan korak dalje i bukvalno ne dozvoljavaju deci da sama biju svoje bitke, već to oni čine umesto njih. Oni rešavaju sve probleme svoje dece i čine im put prohodnim. Ima mnogo zanimljivih i ubedljivih teorija o tome zašto je ovaj stil u današnje vreme veoma zastupljen, ali ćemo te analize ostaviti za neki drugi put.

„Svetionik“ roditeljstvo

Ovo je jedan od najuravnoteženijih stilova. Termin potiče iz knjige „Odgajanje dece da napreduju: balansiranje između ljubavi i očekivanja, zaštite i poverenja“ dr. Keneta Ginzburga, koji u ovoj knjizi kaže: „Trebalo bi da svojoj deci budemo poput svetionika. Stabilni izvori svetlosti na obali. Uzori. Trebalo bi da ih posmatramo sa litice i pazimo da sa nje ne padnu.Trebalo bi da nadgledamo pučinu i da ih pripremimo da uzjašu talase i treba da verujemo u njihov kapacitet i sposobnost da to i nauče.“ Ovo znači prolanaženje uravnoteženog pristupa u tome kako ih volimo, štitimo, pričamo sa njima i brinemo za njih. Nema sumnje, jedan od najvećih izazova roditeljstva je odgonetnuti kako da se postigne pravi balans između stvari koje treba da radimo kao roditelji: treba da volimo bezuslovno, ali da ne gušimo, da uspostavimo pravila i postavimo granice, ali da ne budemo preterano strogi, da ih štitimo, ali i da im damo slobodu. Jednom kada u se u ovom usavrše svi roditelji na svetu, neće više ništa ostati da se nauči.

„Tigar“ roditeljstvo

Ovaj stil predstavlja formu strogog i zahtevajućeg odgajanja deteta.Tu roditelji zahtevaju poslušnost i uspeh. Oni vrše konstatan pritisak na decu očekujući od njih da postižu visoke rezultate u svim oblastima: u školi, u bavljenju sportom, muzikom itd. Oni neumoljivo pritiskaju dete da mnogo uči i stekne čvrste radne navike, čak i ako je to na štetu njegovog socijalnog razvoja i emocionalnog blagostanja. Termin „tigar“ roditeljstvo postao je popularan nakon velikog uspeha knjige „Borbena himna Majke Tigrice“  iz 2011. godine koju je napisala Ejmi Čua, profesorka pravnog fakulteta sa Jejla. Ova knjiga ujedno predstavlja i njene memoare  u kojima opisuje „tigar“ roditeljstvo kao autoritarnu metodu kakva se obično primenjuje u kineskoj kulturi iz koje autorka potiče. Interesantno je da je knjiga pokrenula veoma živu javnu raspravu. Dok su jedni javno osuđivali ovakav pristup u odgajanju dece, drugi su otvoreno tvrdili kako je to jedini način za uspeh. U januaru 2016. godine, britanski premijer Dejvid Kameron je u javnom obraćanju, prilikom izlaganja Strategije za smanjenje siromaštva u Velikoj Britaniji, javno pohvalio  mame tigrice i u govoru izjavio: „Bez obzira koliko ste pametni, ako ne verujete u kontinuirani naporan rad i koncentraciju i ako ne verujete da se možete povratiti iz neuspeha, nećete ispuniti svoj potencijal. To je ono o čemu „Borbena himna Mame Tigrice“ govori: radi, ulaži napor, veruj da možeš uspeti, ustani i pokušaj ponovo.“ Tom prilikom, on je kritikovao britanske škole koje neguju kulturu podjednakog nagrađivanja sve dece i insistirao na tome da „deca ostvaruju napredak  samo suočena sa visokim očekivanjima“. Šta vi mislite?

„Delfin“ roditeljstvo

Roditeljski stil koji je suprotan od „tigar“ roditeljstva. Termin je prva upotrebila psihijatrica Šimi Kang da opiše stil roditeljstva najsličniji prirodi i ponašanju delfina – razigran, druželjubiv i inteligentan. Prema njoj, „delfin“ roditelji ospostavljaju balans između strogog pristupa kakav imaju „tigar“ roditelji i nedostatka pravila i očekivanja kakav imaju „meduza“ roditelji. „Delfin“ roditelji izbegavaju pretrpavanje deteta obavezama, suzdržavaju se od prezaštitničkog stava i uzimaju u obzir detetove želje i ciljeve kada postavljaju očekivanja, bilo da su u vezi sa ponašanjem dece, njihovim školskim postignućima ili vannastavnim aktivnostima.

„Meduza“ roditeljstvo

Ovo je zapravo školski primer popustljivog stila, samo sada ima privlačnije ime. Tim roditeljima nedostaje  autoritet, ne postavljaju deci ciljeve, niti od njih imaju očekivanja. Skoro da uopšte nema pravila koja treba da se poštuju, ili ih ima tek par. Uglavnom maksimalno ugađaju i povlađuju deci i voljni su da im dopuste sve samo da se izbegnu napadi besa ili sukobi. 

Stil slobodnog razvoja (Free-range)

Ne postoji baš sasvim odgovarajući prevod za ovaj stil, iako ni sam originalni naziv možda ne odražava u potpunosti ono što on zapravo jeste. Ovi roditelji dopuštaju deci veću slobodu, ali ipak postavljaju i pravila i imaju od njih očekivanja. Roditelji ohrabruju decu da budu što samostalnija kako bi bila sposobna da funkcionišu i bez stalnog roditeljskog nadzora. Imajući u vidu da je potpuno suprotan od „helikopter“ roditelja, ideju za ovakav pristup odgajanju dece je popularizovao čuveni američki pedijatar Bendžamin Spok čija knjiga „Nega dece po dr. Spoku“ sigurno čuči na policama mnogih naših roditelja. Interesantno je i to da je on bio prvi pedijatar koji je naknadno studirao i psihoanalizu da bi bolje razumeo potrebe dece. On je takođe prvi progovorio o tome da je pogrešno dotadašnje verovanje da će beba postati razmažena ako se uzima u naručje kada god plače. Tvrdio je da će  uzimanje deteta u naručje samo osnažiti detetov osećaj da je voljeno i da će mu to biti dobra osnova za dalji emocionalni razvoj i život. Savetovao je roditeljima da u svojim postupcima prema detetu budu kreativni i da uvide i neguju individualnost svoje dece. Na ove ideje se naslonio i pokret „Neka rastu“ („Let Grow“) koji je pokrenula Lenor Skenazi, poznata još i po tome što je svog devetogodišnjeg sina pustila da se snađe sam u njujorškom metrou nakon čega je javno proglašena je za „Najgoru mamu Amerike“. Prethodno mu je, naravno, sve objasnila i uputila ga u to šta da radi ukoliko se ne bude snašao. Sada na kanalu Diskaveri vodi emisiju (rijaliti šou) „Najgora mama na svetu“ sa ciljem da pomogne roditeljima koji se ponašaju previše zaštitnički prema deci da prevaziđu strahove i roditeljsku paranoju i daju svojoj deci slobodu koju zaslužuju. U svojoj knjizi: „Slobodan razvoj dece: kako da date svojoj deci slobode koju smo mi imali, a da ne poludite od brige“, objašnjava da je cilj ovakvog stila roditeljstva „borba protiv verovanja da su naša deca u stalnoj opasnosti od ludaka, otmičara, klica, frustracije, neuspeha, insekata, nasilnika i / ili opasnosti od neorganskog grožđa“.

Stil privrženosti (Attacment parenting)

Roditelji koji se pretežno vode ovim stilom, veruju da je privrženost ključna za pravilan emotivni i psihofizički razvoj dece. Oni praktikuju pozitivnu disciplinu (bez batina i strogih kazni), zajedničko spavanje, produženo dojenje, nošenje bebe, ne puštaju dete da plače dugo već ga uzimaju u naručje i ispunjavaju psihološku i emotivnu potrebu deteta za blizinom i ljubavlju roditelja. Ovaj stil su popularizovali supružnici dr. Vilijem Sirs i Marta Sirs, medicinska sestra. Tokom godina je stekao veliku popularnost i roditelji ga sve češće praktikuju.

Ovaj stil počiva na osam principa:

1) Priprema za trudnoću, porođaj i roditeljstvo – podrazumeva psihološku i fizičku pripremu roditelja, obuku koju pružaju škole za trudnice gde mogu da se informišu o onome šta ih čeka na porođaju, oko dojenja, spavanja i slično.

2) Hranjenje sa ljubavlju i poštovanjem – promoviše se hranjenje bebe na njen zahtev; dojenju se daje prednost, ali se isti principi fizičke bliskosti primenjuju i kod hranjenja na flašicu.

3) Emotivna pristupačnost roditelja podrazumeva  zadovoljavanje bebinih emotivnih potreba i samim tim je suprotan stavu da beba treba da se ostavi da se isplače (cry-out).

4) Fizički kontakt koji neguje: koža na kožu, grljenje i maženje, masaža, nošenje bebe u naručju i u marami...

5)  Zajedničko sigurno spavanje podrazumeva da, radi pojačanog osećaja sigurnosti i fizičkog kontakta sa roditeljima, krevetac bebe bude neposredno uz roditeljski krevet ili pak da beba spava sa roditeljima u istom krevetu.

6) Obezbeđivanje doslednog odgoja punog ljubavi podrazumeva da kada je beba odvojena od roditelja, treba da se obezbedi osoba koja će da je neguje i pazi kao što to čine roditelji i ne prekida uspostavljene rutine i principe ovog stila.

7) Praktikovanje pozitivne discipline – bez batina, bez strogih kazni, sa puno poštovanja, empatije i razumevanja.

8) Ravnoteža između porodičnog i ličnog života – pored negovanja porodičnog života potrebno je i prepoznavanje i uvažavanje sopstvenih potreba i vođenje brige o sebi, svojim emotivnim i fizičkim potrebama.

Koji stil vam se najviše svideo? U kom ste se najviše pronašli? Koji stil su primenjivali vaši roditelji i kako vam to izgleda sada, kada ste vi u ulozi roditelja?